Život pčela

Neverovatna moć prilagođavanja pčela

Pčela pripada klasi insekata, opnokrilaca, čiji su se preci pojavili na planeti još pre 200-300 miliona godina, u poznom trijasu (početak mezozoika). Na početku kenozoika (pre 60-70 miliona godina) na planeti su se pojavile prve biljke cvetnice i tako stvorile prostor za nastanak nove vrste socijalnih insekata koje su prestale da hrane svoje larve hranom životinjskog porekla i prešle na ishranu nektarom i cvetnim prahom tih biljaka.

To se pokazalo kao izuzetno dobra simbioza: zahvaljujući najefikasnijem oprašivanju od strane pčela, nove biljke cvetnice osvojile su planetu i stvorile uslove za nastanak svih drugih vrsta, sa čovekom kao krajnjom karikom tog živog lanca, a sa druge strane pčele su, hraneći se novom i neobičnom hranom, zauzele svoje mesto pod suncem i mogle da nastave razvoj jedne od najneobičnijih i najuspešnijih zajednica živih bića na planeti.

Postoji preko 20 hiljada vidova pčela, od njih u zajednici živi oko 500 vidova, ali samo jedna od njih je – medonosna. Medonosna pčela dobila je ime Apis mellifera jer je prvobitno mišljenje bilo da ona nosi med. Kod nas se ovo ime zadržalo i danas, ali u svetu je prihvaćeno novo, tačnije – Apis mellifica – „ona koja proizvodi med“.

U svojoj daljoj evoluciji medonosna pčela je uspostavila neraskidivu i obostrano korisnu vezu sa biljkama koje luče nektar i razmnožavaju se putem polena, a pri tome stvorile jednu zajednicu kojoj nema premca na planeti. Naime, ova zajednica je, u nepromenjenom obliku stigla od mezozoika, preko kenozoika (tek tu se, pre oko 300-400.000 godina, pojavio moderan čovek – Homosapiens!) do današnjih dana. Preživele su ledeno doba, udare meteorita i nestanke čitavih životinjskih vrsta i sve ono što je donela moderna čovekova civilizacija, uključujući stresno i zagađeno okruženje u kome žive i dan-danas.

U čemu je tajna ovakve neverovatne adaptiranosti ove zajednice živih bića? U bliskosti sa prirodom, strogo uređenoj društvenoj organizaciji i podeli, i u njihovim proizvodima. Počnimo od bliskosti sa prirodom.

Pčele se i dan-danas orijentišu isključivo prema Suncu i vremenskim prilikama u prirodi. Imaju zadivljujuću moć orijentacije, čak i po potpuno oblačnom vremenu u kome svoj položaj određuju prema polarizovanoj svetlosti skrivenog sunca. Pored svih pet čula koja imamo i mi, poseduju i čulo za temperaturu i polarizovanu svetlost. Njihova naštimovanost na prirodu je toliko velika i tanana da mogu prognozirati vreme ne samo kratkoročno, nego i dugoročno.

Njihova komunikacija je i dan-danas predmet intenzivnih proučavanja, ali još uvek nije do kraja razjašnjena. Zna se da komuniciraju i prepoznaju članove svoje košnice preko specijalne vrste hormona tzv. feromona, molekula mirisa, pri čemu svaka košnica ima svoj specifični feromon – univerzalan potpis, poput našeg DNK-otiska ili otiska prsta. Takođe, informacije jedna drugoj prenose i pomoću krila. Ovo je jedna od najfascinantnijih naučnih istraga – ples pčela je jedinstvena pojava na planeti i taj ples je presudan za njihovu dobru usklađenost i pronalaženje najbolje paše. „Jezik krila“ je izuzetno komplikovan i suptilan. Pomenućemo samo da pčela zamahne oko 450 puta u sekundi. Kad je natovarena nektarom i polenom (koje već u vazduhu počinje da prerađuje, dok leti – što zahteva neverovatnu energiju!) zamahne oko 300 puta u sekundi!

Čarobni matični mleč

Drugi razlog fantastične adaptacione moći pčela krije se u njihovim proizvodima. Rekli smo već da pčele od nektara, polena i vode proizvode med kao svoju zimnicu, i polen, kao najdragoceniji izvor vitamina i minerala za svoje društvo. Jedna posebna kasta pčela – pčele dadilje – imaju samo jedan životni zadatak: da hrane podmladak svog društva i maticu – svoju kraljicu. U tu svrhu samo se kod ovih pčela razvijaju podždrelne žlezde koje čitavog njihovog života luče jedinstvenu supstancu – mleč – kojim hrane „bebe“ i kraljicu maticu. Budući trutovi tokom svog larvenog razvoja dobijaju trutovski mleč, buduće radilice – radilički mleč, a samo buduća matica dobija mleč najboljeg kvaliteta i najveće biološke aktivnosti – matični mleč. Ovo je jedinstveni fenomen u prirodi: da samo od vrste hrane zavisi koja vrsta pčela će se razviti u košnici. Takođe, zbog ovakvog načina proizvodnje matičnog mleča, on je u košnici potpuno odvojen od svih drugih proizvoda, pa ne poseduje u sebi polen koji može izazivati alergiju.

By | 2016-01-12T16:01:31+00:00 10.08.2014|Svet zdravlja|0 Comments

About the Author:

Bjanka Matić
Diplomirani biolog i stručni konsultant u ALTAMED doo Beograd na Revita programu. Autor više publikacija na temu matičnog mleča i njegove delotvornosti.

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.