Šta su to matične ćelije?

Matične ćelije su nediferencirane ćelije koje imaju neograničenu sposobnost deobe i nastaju u momentu oplodnje (tzv. embrionalna matična ćelija). One se nalaze u konstantnom rastu i razvoju, a posebno su važne u periodu trudnoće tokom koje sazrevaju i sve više se specijalizuju u razne organe i tkiva. Matične ćelije imaju zapanjujuću sposobnost ne samo da proizvode same sebe već i da stvaraju nova tkiva prilikom svoje deobe i razvoja. Tako čovek dobija ćelije neophodne za sve organe i normalan život. Druga ključna funkcija im je moć da regenerišu krvno tkivo, kožu, sluzokožu, krvne sudove, nervni sistem… i tako imaju presudnu  ulogu u oporavku oštećenih ili ostarelih tkiva. Početkom 2000. naučnici su uspeli da dobiju, u laboratoriji, potpuno nove, reprogramirane matične ćelije.

Matični mleč

Mleč je toliko snažan i moćan kada je u pitanju bioregeneracija i adaptacija da su ga naučnici prozvali „kompletnom instant sirovinom za izgradnju bilo kog životinjskog ili ljudskog tela“. Mleč poseduje i same nukleinske kiseline – neophodne „ciglice“ za izgradnju DNK i RNK – molekula bez kojih nijedno živo biće ne bi imalo ni svoj život, ni svoj unikatni identitet. U jednom gramu liofilizovanog matičnog mleča ima oko 50 mg DNK i RNK nukleotida – 10% ukupne količine nativnog mleča!

Naučnici se danas sve više bave ubrizgavanjem matičnih ćelija u obolela i ostarela tkiva čoveka. Međutim, priroda pokazuje i drugi put, naročito pčele koje su preživele sve što je ovu planetu snašlo u prošlosti, i opstale zahvaljujući svojim izrazitim moćima učenja, reprogramiranja i adaptacije na promenjeno okruženje. Danas već ima dosta istraživača koji su se opredelili za ovaj put – da probude i navedu matične ćelije da se diferenciraju u nove ćelije nekog organa prirodnim putem, bez ubrizgavanja istih u telo čoveka. Naročito su atraktivni njihovi rezultati vezani za aktiviranje DNK raznim mentalnim tehnikama, što je kao posledicu imalo da nervna ćelija reaguje u roku od par minuta i u vrlo kratkom roku stvori na hiljade novih grana i veza.

Ruski naučnici su prvi dokazali da matični mleč obnavlja sva tkiva čoveka i usporava starenje, do te mere da su ga proglasili adaptogenom – supstancom koja pomaže čoveku da se adaptira na stresno i zagađeno okruženje. Matični mleč jeste u stanju da aktivira matične ćelije, i to bilo kog organa, jer su obnavljanje tkiva i organa jedan od njegovih glavnih bioloških efekata.

Naučna istraživanja

Krajem XX-og veka nauka je postigla mnogo kada je u pitanju reprogramiranje ćelija, a najatraktivniji su rezultati postignuti sa nervnim ćelijama, posebno zato što je dugo važila dogma da se nervno tkivo ne regeneriše. Inventivna istraživanja u laboratorijama su pokazala da mozak čoveka može da se reprogramira. Učenjem i savladavanjem novih veština raskidane su stare moždane veze i putanje, a stvarane nove koje su otvorile put zdravijem i adaptivnijem ponašanju i navikama – ali je uočeno i da su se stvarale nove nervne ćelije, posebno u zonama mozga odgovornim za učenje, pamćenje i razvoj ličnosti – dakle, upravo onim najvažnijim za adaptaciju čoveka na svoje okruženje.

S druge strane, entomolozi koji se bave proučavanjem pčela otkrivali su sve više dokaza fantastične brzine učenja i reprogramiranja nervnog sistema pčela, što im je upravo i omogućilo neverovatnu moć prilagođavanja i opstanka u poslednjih 50-100 miliona godina.

Ključnu ulogu u tome daje im i dan-danas jedan od njihovih sopstvenih proizvoda – matični mleč – posebno njegovi proteini i biostimulatori.