Kako ne biti žrtva manipulacije sobom

///Kako ne biti žrtva manipulacije sobom

Prema Oksfordskom rečniku, manipulisati znači:

  • rukovati ili kontrolisati (alatom, mehanizmom, informacijom itd) na vešt način;
  • kontrolisati ili uticati (na osobu iili situaciju) inteligentno ili beskrupulozno.

To jest, manipulisati nekim ili nečim znači učiniti nekoga ili nešto instrumentom svoje namere. Iz definicije je jasno da je jedino sredstvo odbrane znanje – tj. za manipulaciju mašinom potrebno je poznavanje te mašine i njene delatnosti; ili, primenjeno na ljude – mnome ne može manipulisati onaj koji o datom predmetu ima manje znanja od mene. Međutim, tu ima jedan problem – ne može svako sve da zna. Kako ne postati predmet manipulacije u oblasti koju ne želimo pomno da proučavamo?

U takvim situacijama, najčešće na osnovu sasvim irelevantnih karakteristika odlučimo kojoj osobi, ideji ili instituciji ćemo pokloniti poverenje i tako se, naravno, često pređemo. Postanemo žrtva ne samo manipulacije spolja, već i manipulacije našeg vaspitanja, naših kompleksa, naših skrivenih žudnji – ma svih onih delova sebe koji nisu Ja. Bespotrebno, jer priroda nam je dala sredstvo koje ne laže i koje u velikom broju slučajeva možemo da upotrebimo.

Dodiri nikad ne lažu

Možda ne pomaže pri odluci za koju partiju glasati na izborima, ali pri većini intimnijih odluka je nepogrešivo – čulo dodira.

Dozvolite običnom, nevinom dodiru da vas podučava. Šta znači nevin? Nerafinisan, kao maslinovo ulje. Da nije ciljan, posledica namere, već jednostavno dodir. Namera tek treba da usledi, na osnovu onoga što će vam taj dodir poručiti.

Konkretno: upoznajete se s nekim i rukujete se. U toj situaciji, obično istovremeno obraćamo pažnju na sve i svašta i to se, po pravilu, više koncentrišemo na sebe, tj. na utisak koji ćemo ostaviti, nego na drugu osobu. Od stiska dve šake registrujemo jedino da li je bio čvrst ili mlohav, da li druga osoba ima krhku, snažnu, mlohavu ili oznojenu ruku. Dodir nam je poručio mnogo više, ali ga mi nismo slušali. Da jesmo, znali bismo da li se ta osoba prema nama odnosi prijateljjski, neprijateljski, ili neutralno; da li želi da dobije nešto od nas; da li dolazimo iz istog duhovnog ili duševnog carstva (pri čemu će pri ddodiru nastupiti blesak duhovne ili duševne harmonije); da li između nas postoji seksualna privlačnost (jer u tom slučaju do električnog pražnjenja dolazi nevezano sa onim što vidimo ili očekujemo); da li sa tom osobom lako možemo da uspostavimo komunikaciju, razumevanje (osećaj sigurnosti, utisak „poznatog terena“)… Itd. Ili, da dam jednostavniji primer – dvoumite se, šta ćete obući. Sklonite se od ogledala, isključite male, sive ćelije i pustite vašu kožu da izabere. Ili, uz čulo ukusa, obratite pažnju i na dodir hrane i pića u ustima. Zatim, pri izboru nameštaja, pokućstva… Oči će vam ukazati na ono što se najbolje uklapa u sliku koju tenutno želite da živite. Dodir će vam ukazati na ono što se najbolje uklapa uz vas.

Najlepše od svega je što vam za komunkaciju sa vašim čulom dodira nisu potrebne nikakve specijalne vežbe. Jednostavno, setite se da u svemu što radite, usmerite pažnju na dodir koji uvek postoji i registrujete njegovu poruku, koju ne primetimo, jer je zanemarujemo.

Kladim se da će bar polovina vas nadmeno zaključiti kako je ovo frivolna filozofija, jer se naš racio boji nepogrešivog suda čula dodira i zato ga stalno omalovažava. Ali isto tako se kladim da će svi oni koji isprobaju ovaj mali eksperiment biti vrlo zadovoljni promenama koje će u njihovim životima uslediti.

By | 2015-11-09T14:22:03+00:00 08.09.2014|Svet kulture|0 Comments

About the Author:

Milica Cincar-Popović
Pisac, prevodilac, pripovedač i savetnik za lični razvoj iz Beograda. Objavljuje u Srbiji i SAD. Inspirisana je hermeticizmom, kako u stručnim radovima, tako i u svom umetničkom stvaralaštvu. Neguje umetnost usmenog pripovedanja, te je osnovala i vodi klub za usmeno pripovedanje u Beogradu.

Leave A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.